Nakon toga nam je Dragoslava Barzut predstavila roman, „Roman je lirski dosta nabijen, napisan je tako da se može čitati na svim mestima, od toaleta do autobusa, baš zbog brzog života kakvog danas živimo. Moram napomenuti da je najintimniji dio napisan čisto pravnim jezikom, koji kao takav i dalje može biti i poezija. U samom romanu se dosta toga prepliće, primer je fudbal koji je pretežno muški, a u koji sam ja ubacila lezbejstvo, feminizam i zajedništvo žena. Papirne disko kugle su zasnovane na deset ispovesti od deset različitih fudbalerki koje su igrale za vreme bivše Jugaslavije.“
Prvi tiraž ovog romana je već rasprodat, prve romane obično čitaju samo drugi/e spisatelji/ice, kod Dragoslave je to malo drugačije, zbog njenog aktivističkog rada, poznata je širom našeg regiona i samim tim se traži knjiga više.
„Automatski dok čitaš, dobiješ temperaturu. Imam osjećaj da si pisala u bunilu, posebno zbog lirskog, fragmentiranog stila. Koliko ti je pisanje ovog romana ustvari poslužilo u terapijske svrhe, a koliko si razmišljala o onome ko će čitati ovaj romana“, pitala je Selma Kešetović. Dragoslava napominje da dugo vremena nije pisala i da je bila dosta sebična, ali da je u isto vrijeme razmišljala i o osobama koje će čitati roman, „Dugo nisam pisala, a onda sam se setila da je to nešto što najviše volim pa sam sela i napisala Papirne disko kugle. Bila sam dosta sebična, ali sam istovremeno imala i jasnu viziju za osobe koje će to čitati. Kroz roman sam jasno prikazivala kako se oseća neko ko živi u kutiji, ormaru i sl.“.
Na samom kraju, Selma se dotakla i Dragoslavinog aktivističkog života. „Zanima me gdje si ti trenutno sa aktivizmom, da li si umorna, često je sagorijevanjem kod aktivista i aktivistkinja, kakva je situacija s tobom?“. Dragoslava, koja se aktivizmom bavi već sedamnaest godina, kaže da kada bi se vratila u prošlost, da bi ponovo izabrala aktivizam, „Aktivizmom se aktivno bavim već sedamnaest godina i opet bi ga izabrala! Zadnje dvije godine se aktivno nalazim na prvom frontu, posebno na sudu koji i jeste prvi front ali i koji je najbolji način borbe. Često me pitaju da li ću da odem negde, a ja uvek kažem da ja želim ostati, jer borba je svugde ista, zar nije bolje da se borim tu gde jesam!“ Piše: Admir Adilović
Comentarios